Дело

116 Д Е Л 0

орати, окрете се и виде где му се донде укочена домаћица трже, изгледало је као да ће да иође за њим и да га заустави па се онда онесвештена сруши на под. Чича Угриша је и на суду узео дело на себе, па је и осуђен, јер иравог сведока није било. Јока Гајдашева је дете, дан беше магловпт, па је могла превидети, и то тим лакше, што и отац и син беху једног раста и оног јутра обојица у кожусима. Угриша је добио 5 година и однешен је на робију. Кућа Катн^ева оста пуста од жуди, а жене се одале на клетве, врачбине, чуда, те све више и више пропадаше. Но и Спасићевима није боље. Урош је радио као црв, ал тај рад је ишао без воље. Он а још више мати му, задубе се, изгубе у мислнма, те и не знају шта се око њих збива. Нарочито је Уроша гризла савест, те се мало по мало ода на пијће. Наскоро се поче опијати од вина, а мати му од ра кије. Што није узео суд у грошкове и оштету Катићевој си. рочади, то би презадужено, те и у тој кући наступи нагла материјална а богме и морална пропаст..,. А шта је с Угришом ? Витешки је узео на себе да одробује за сина, ал кад дође до три.кења, показало се, е се сувише уздао у своју снагу. Или би можда робију лакше подносио да му нису од ку^е долазили тако црни гласови. Оно што је он својом жртвом хтео управо да постигне, да спасе чењад од материјалног пропадања, изЈаловило се. То је сломило сасвим његову снагу и замало дође у болницу. На робнји је доста што шта непријатно, али је канда најужаснија болница. Волестан човек треба праве неге, а што јс још главније саучешћа — но онде је мало саучешћа. Пиз то је још и болннчар био опак човек, а чича Угриша већ стар, тешко му је, иа вели : „Куд ће ти душа синко, кад ме тако слабо надгледаш?" МА шта мислиш ти ?л вели болничар, «зар сам ја теби жена, отац, мати, ге си ми за срце прирастао ? Ја те гледам колико морам, да не морам, могао би по мени три пуг на дан мрети.. А нанослетку — ко те је терао да дођеш овамо?...” Ко те је терао ? — Ма како да је судио суд, не само на иољу у селу, но и на робији сваки је знао, да се чича