Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 117 Угриша жртвовао за сина. Јавно мнење није узимало у рачун што је Јока Гајдашева дете што је оног јутра била магла, што су 'отац и снн исте висине, те је могла превидети. Напол>у су гр&орили*.Буди : *«сиромах старац!" а на робији су говорили: „Боже да луда човека ?!” И то су говорили гом старцу у очи. аА мој чико,” рекао му је неко, «шта ти би, да се дајеш на ове Твој син је млад, здрав, лакше би издржао, те би се и после тога наживео. А ти си се ухватио да своје последње године и последње залогаје загорчаш овде.м Чича Угриша се на таке речи окрене, јер су му очи пуне суза. Не признаје другима истину, ал изгледа да се поверио свештенику, јер се тај понаша према њему са необичним саучешћем. Али све узалуд. Чича Угриша је све суморнији и болнији а тек недавно рече ми : «тако ми долази често, као да видим на патосу нешто исписано са златним словима. Кад се нагнем да прочитам, слова се изгубе, па се оиет покажу. Не знам шта то може бити. ал се бојим, јако се бојим — полудећу.” Сиромах старац ! СВЕТИ ТИМОТИЈЕ Био је најстарији син у оца Паје Марјанова, а звао се Тимотије. Има ли оца а да не мари своје првенче ? Кажу да нема, ал Паја Марјанов није волео Тимотија. Не да кажете, е је Тимотије био рђав. На против ! владао се тако, да га отац није имао рашта ни ударити, а камо ли истући. Тимотије је растао и одрастао без боја, а чича Паја се клео да се то не може добро свршити. Но није могао ни то да бадава бије дете, кад ето ни на коња не потежемо бадава бич. Кад је Тимотију било 4 године, онда је Паја Марјанов ружно избио своју домаћицу ; а то је било баш ни зашто. Тимотије је седео мирно пред кућом, кад дође суседова девојчица — његова вршњакиња — и каже: «Хајде Тимо да се сиграмо коња.”