Дело

ИОЗОРИШПИ ПРЕГЛ.ЕД 147 разним комбинацијама и пермутацијама, личностн протурају кроз та врата и сусрећу све оне, које ие би требало, да би заплет био што комичнији* У енглеској шаљивој игри, која одговара модерном укусу, видите да је богатом "вицу дат карикатуран и бурлескан манир, те с тога она постаје савршенијом врстом кловнераја. Аео се хоће да се у неколнко занемаре строги драмски захтеви и да с&»нсјд*го измене према данашњем укусу, онда се пе треба ни чудити нн љутнти што се такве ствари као што су Карлова тетка и Ниоба најако допадају. Изгледа да данашње мучно и нервозно доба тражи што луђе шале. У Ниоби Петар Ден, директор друштва за осигуравање, слаб је према модерннм, живим женама, а лорд Томкинс опет ггрема античким класнчним женама, срезаннм у статуе. Лорд је дао огроман новац за кип Ниобе, н тај свој ндеал предао је па чување Дену. У кући Деновој сем овог хладног, мртвог, каменог гела, нма н живих женских створова. Ту је његова жена Каролина, сестра њена Јелена, строга, хладна и морална уседелица н трећа сестра Хела, млада дама, о чнјем се васпитању нарочнто брнне мис Јелена. У том се друштву још налази и брат њихов Корнелнје ГриФин, који је проводио живот у љубавним авантурама. Таква је једна аваптура са госпођнцом Мистоновом, од које и ако одвојен, ипак стрепи, јер јој је обећао узети је за жену. Њему је то мучпо нарочпто због тога, што у кућу долазн, као нова гувернанта, сестра обмануте девојке. Па, ево шга се десило. Кад је друштво отишло на представу, остао је сам Деп, и уморен дневннм послом, наслони се на дпван, да придрема. Али, да лн је сан или јава, Нпоба збаци заклон и ноче да шета у оиом пстом неглижекостиму, за који се вели да није стидан само због тога, што га готово п нема. Ви се одмах надате да ће то бити само сан, али гле! уетаје н Ден, и почиње разговор међу њима. Њен је говор сав у ДЕКламацијама, у стиху н са патосом. Њу готово све дира, за свашта хоће да се заилаче а то тишти болећиво срце Деново. II он јој попушта, али какав белај пастаде, кад се н остало друштво врати. Ниоба живи у старом живогу, тражи своје слуге, грли свога господара, бедног Дена; све јој је ново, све неразумљнво и чудновато. Ден је представља као нову гувернанту, али је њено понашање према положају и сувнше дрско п вређа строг морал и сујету закопчапе мис Јелене. Па још када се јави и права гувернанта, настаде чудан лом, који се сруши на збуњепу главу бедног Дена. Залуд он објашњава да је то оживела статуа, ко ће још то веровати ! Лорд Томкинс га назва варалнцом п принретн полнцијом. И у томе страху од понижења, дешава се нешто што ће да објаснн сву ову ,лудорпју," статуа оживљава. Кад се последњи пут дигла завеса, ви вндпте све као п у нрвом чиНу. Ден још спава у трзавици страшног сна, Ниоба стоји на своме месту. а друштво се враћа са представе. Вама се евалп