Дело

КРИТИКА. Ц БНБЛНОГРАФИЈА 167 сасвим је ногрешно схватио преводнлац на стр. 39.: И, заиста, зар тн не знаш рећп За решење мрачне загонетке, Да ли'оно беше случај пукн „ И.1м дело некога човека? 494—6. ...тсрбс бтоо огј рааосу.о. .. етс: тау егаба(Ј.оу ^сбт^ еГрс ОГботбба Аа^басбасд. 1тхоирод абу.ш7 Иа'/атш'/ не значе: Морао оих онда вероватп За Иднпа народном предању, И иомажућ’ Лавдаково племе, Да с’ осветим незнаном убици Стр. 47. него: С каквим правом (доказом) смем ја бнтп против Еднпа и његове славе у народу, а на страни Лабдаковића, кад убијца није познат. Ст. 501.-1. не значе: ...'ачбрт'/1 б’бп раут:с: ттлеоу г; еуш сререта: хр:а:с оох еатс/ ^аАтјгН^. I А врач мора више знат’ од мене Зар то ннје ирпзната пстпна ? Стр. 47. Требало је рећп од прнлике овако : Не стоји да је пророк нешто внше од људи (т. ј. да пророк може бож. тајне докучивати). Смисао почетка строФе 863.—871, да не бих наводпо текст, јесте: 0 кад би ми било су^ено да сачувам за навек у делима н у речнма свету чистоту, <оја подлежи законпма шго су с неба данп... а не: Желео бнх, Божнце Судбино! Да сачувам штовану чистоту У речнма својпм и делпма,