Дело

168 Д К Л 0 Над (’) којима законнтост вдада Јер су дари пебеског Етнра и т.д.*) Стр. 77. Тако је н аптистроФа те строФе, 873.—881, погрешно преведена на стр. 78: Безбожпост је матп тираније Кад жељама наспти се пра.зннм, II иопне се на окомак стене, Тад (’) оданде стрмоглавце пада У проваду најцрње потребе, Која вечно лута ио путањи, Где иролазп свако неваљалство јер СоФокме каже: Обест рађа тпранпна: насити ли се пак којечега, што није ни праведно ни корнсно, доспевши на највиши стрмн врх, сурвава се у невољу Дз ко.је не може изићи. Ст. 1080—1. гу<1> б' е;аа’Ј-07 тсаГоа ттј; Т6/Г); угјлш'/ ттј; еи 81806073; оих ат:(Ј,ао1Нг;ао{ха: нревео је Јовановпћ ; А ја нећу бити обешчашћен, Ма и да сам чедо среће благе, .Тер ме родц, да се јадан натнм! а требало .је рећи од прилнке овако : Будућн сам син среће, ја нећу бити нонижен. Најзад да поменем погрешан иревод ст. 1580—20. Креонт. топ 9-гои [1’аГтгГ; оооел Едип. алла О-гоГ; у’ г/вчато; $)хи> Кр. тогуар ои^ тги;г: та/а. д. ср7ј; тао оиу; Кр. а ртј фрбЛ уар ои уиЉ Хгугсу |хат7ју. Та строФа нпје најбо.т,с нсиала аа руаом ><м Л. Зору Кад Г»ц среКа допала ме препестнву да чистину напртнм си и причуваи у свакоме зСору и у сваком твору, на којима основама правила су узвишсна кроз ме<5ески етер никла!