Дело

192 Д Е .1 0 На месец иунан, светао, А љупко репом кретао Са ког се длака сијала К’о да је сребром блистала. Ја зграбим церић чворнати И станем битку чекати; У трену срце пожеле Боја и крви провреле... А.С мене ј’ судба гонила И другим путем водила... У зем.пи мојих нредака Сад, мислим, не бих без знака Најбољих био јунака. XVII «Ја чеках. И он у тмини Крвника у свој сплнни Осети живо, те урлик, Отегнут, дуги, жалостив клик. Пољаном јекну... Срдито, И бесном шапом љутито, Он иесак копат’ отпоче, За тим се нропе, приклече, II ирви скок му немио Смрт би мн страшну спремио... Ал’ га је дочек сломио. Мој удар брз би тачан, јак И мој му верии чворновак Секиру тешку претече! Широко чело расече... Он, као човек. јекну и иаде На онет жпво устаде, Ако ј’ из ране крвца лопила И густим валом точила И наста борба крвава На живот и смрт, без јава! XVIII «На прсп мени скочи ои, пуст. Ал’ ја му гурнух у чељуст