Дело

М Ц И Р и 195 И срам вам суза лаживих! Јад ме је сумње дуго мучио Све мишљах сан сам страшан уснио... Али у даљној тишини Тихо тек звоно зазвони И све ми јасно постаде... Тај глас ми душа познаде ! Он ми је често с очију С детињских мојих очију Сва привиђења носио, Све живе снове косио 0 мојим драгим и милим, Слободним степама дивљим, О лаким бесним коњима, 0 борби л>утој на њима Кроз кланце оштра камена, Где ми ј1 све секза сабља пламена!... И ја без суза, немоћан, Тај звук сам слупГо теготан; Он је из срца чисто избиј’о, И као гвожђе прса разбиј’о. А тад ја мутно, у просјај, Видех да мили завичај Занавек оде у бескрај. XXI „Да, овај удес судбине Заслугом нек ме сустигне ! И бесни коњиц у степи, Кад лоша носи на себи И сред га збаци пустаре, Свом завичају издере И нађе прав и кратак пут... Шта сам ја пред њим — овде, свуд? Залуд су прси препукле, Тугом и жењом препуне ; Та то је само тек огањ, И огањ празан, немоћан, —