Дело

М Ц И 1’ И 19 Или да ноток жубори Ил’ дечји гласак прозбори !... Само је змија кроз бурјан, ♦ Осушен а негда бујан, Пажљиво, хитро врдала,' II жутим леђма блистала, К’о ножић златом кићени, Браздајућ’ иеоак сићани, Па ту се игром опила И у три круга увила, А за тим, на мах, скочила Бежала живо, све у скок, И код жбунића крила се- ког... XXIII «Небом је светло, тишина, А две је горе даљина Кр оз маглу црне издигла И ту, за једном, прикрила Нашега храма сводове Рескасте светле зидове. Под њим Арагва и Кура, Срдите, плахе, к’о бура, Сребрних вала новојем И жубора им безбројем Острва света милују И братскп, лако путују... До њих је било далеко ! Ја устат' хтедох, ал’ неко К’о да ми свијет окрену; Писнути хтедох, к’о стену Сув и нем језик опао Помаћи нисам могао... Ја сам умир’о. Предсмртно Бунцање тешко, несретно, Душу ми беше притисло. Мени се тада чинило, Да на дну реке широке