Дело

М Ц Н Г II 19У дЗаспи ! Меко ти је леНи, Покривка је нова; . - Го^ине ће, вецн, прећи Преко чудних снова. ► «Не кријем ти, срце бајно. Да те л>убим жарко Као сунце љубим сјајно, Као живот јако...” Слушах је дуго и журно ; Чињаше ми се да бурно Кроз тихи ромор од струје Све њене речи пробрује. И тад сам пао у незнан. Свет божји потавне сам, А занос тежак, безуман, Немоћи тела остави пут... XXIV «Тако сам нађен и дигнут. . Све ти је друго већ знано. Ја сам свршио — и рано. Ти речма мојим поверуј, Ил’ им никако не веруј Мени је са свим свеједно. Ал’ ме жалости тек једно : ТТТтп труп ми хладан и нем Иструнут’ неће у свем Сред завичаја поносна, И што ми повесг жалосна, Гркијех мука мојијех Усред зидова овијех Већ ничји поглед жалостив Нит' ичји осмех милостив Привући неће, ни рано, На име моје незнано... XXV «Па збогом, оче... руку дај... А моја пламти — загледај...