Дело

250 Д Е Л 0 — Јес', — рекох ја. — Ја, — рече и он, — па пбог тога не смједох. А не знам ни сјутра како ћу ~ у1ахко, — рекох ја.. Знам се ја еа Стојаном, па ћу те ировесгп. У своју кућу примио сам те на вјеру божиЈу, па треба да те проведем здрава и читава Он ми не рече ништа, ама сам впдио, да му је то било драго. Ја наредих жени, те му изнесе п вечеру, на, бога ми, окуси баш добро. — А како се зовеш, вјере ти ? занитах га — Мујага Муштовић, — рече он Ја у мало не скочнх од чуда То је бно исти Муштовић, што ми је убио рођенога братића и ја се бијах закл’о да ћу га осветити, па макар погин’о. Е, не знаш. како ми је било, кад ми се каза. Очи ми и саме сијевнуше и готово да се приФатим за нож , — а паде ми на памет, да је у мојој кући. — 11а опет ћу га убити ! — помислих у себи , па макар лпто буде. Иза тога он оде у другу собу и леже да спава. А у мени к’о да су се искуиили сви ђаволи овога свијета! — Он, он, па да дође у моју кућу и да га још жива пушћем... Пећу, нећу никако ! Заклаћу га к’о мачку ! Тако сам у себи мислио и ходао сам ко махнит... Узоо сам и његово оружје и кушао сам, како би га најлакше мого умртвити. — Неће, неће жив из моје куће, — рек’о сам и опет. У томе ме бијаше обузела некаква ватра , па готово истрчах на пољо. Облазио сам око куће , гледао сам на све стране, ђе би наш’о какву јаму, иа да га иошл>е бацим. Бијаше ми готово драго, што сам га ’вако уФатио, — што ми је сам дош’о, па да га боз муке закољем. Нож сам неколико иута огледао и опет кушао; све ми се чинило , да нпје оштар ко што треба, јер сам шћео да му једнијем ударцем оцапарим главу. На пол>у бијаше прихладно и ја се опет вратих у собу. — Те си био ? — пита ме стопаница. — Ниђе.