Дело

ПРВИ КОРЛЦИ 275 Стрепетов се збуни, чисто као ухваНен у каквој крившш, и жураше се уверити је да је врло добро слушао. Он се сети да је н^еиирка била.о неком гшсцу, и бвз поговора се придружи одушевљеним тврђењима Надежде Васиљевне. Он је сам ► био ватрен поштовалац његова дара. —V Дуето има људи, који му одричу дар. — Не дар, Надежда Васиљевна, него само степен његов, — прекиде је Черник. — Ваш је љубимац тако далеко од Толстога, као звезда, па и велика, од сунца. — Поређења ништа не доказују. Воље да престанемо. Вас човек не надговори. — Па ни Вас такође! — смејући се одговараше Черник. — Испричаћу Вам, Павле Оергијевићу, којом приликом о том знаменитом човеку, ако се Ви тако интересујете њиме ! обрати се Коврова Стрепетову. То је и необичан човек. Све је у њему ориђинално, као и сам дар његов. — Ви сте познати с њим ? — узвикну Стрепетов с оним осећањем побожног поштовања, које се може наћи у младих љубитеља литературе. — Позната сам. Жао ми је што сад није у Петрограду, а ја бих Вас познала с њим. — 0, каква би то била за ме срећа! — свечано проговори Стрепетов. — Писце је боље читати, него се с њима упознавати! уметну Черник. — Молим Вас; немојте га бунити својим петроградским скептицизмом ! ускипе Надежда Васиљевна. — Зато се ти, опет, већ и сувише одушевљаваш ! — изусти Вењецка. — Не бих Вам световала, Павле Сергијевићу, да се упознајете с њеним љубимцима по њеним причама. Она чак и недостатке њихове уздиже на степен савршенства. — А ја Вам кажем: не верујте им, Павле Сергијевићу! Не ззносим се баш тако, како ме то они описују. Штета; нисте билн ту раније — чули бисте како сам ја грдила своје љубимице, ето те докторе ! — смејући се говорила је Коврова, указујући на Риму Михајловну и друге девојке. — Тада бисте се уверили да сам ја непристрасна — А зашто ?