Дело

први коради 277 — Није могућно, Надежда Васиљевна глава ће ме болети цео дан. Јамачно и Рима Михајловна хоће да спава. II тако је она, за?*чудо, данас пропустила свој час. — Ок мени се но брините ! — помену, црвенећи, Рима Михајловна. Ако хтеднем спавати — отићи ћу — ТГа то се ја и чудпм, колега, што Вн до сада не хтедосте ! Гости се почеше спремати за разлазак. Стрепетов устаде чисто жалећи. Он би радо поседео још мало, али се не усуди да остане. Не без узбуђења прашташе се с Римом Мнхајловном, очекујући: хо^е ли га она позвати да сврати и други иут или не ? А ли му она стиште руку, не казавшп ни речи, и сенка му замрачи лице. Заго пак Вењецка љубазно мољаше <(да их не заборавља.” — А што ти, Рима, не позиваш Павла Сергијевића ? II без тога си га заплашила својим пословима ! — напомену Надежда Васиљевна. Рима Михајловна слеже раменима. — Ако хоће, и без нарочитих позива доћи ће. Ја сам једном казала Павлу Сергијевићу да сам недељом слободна. — Свраћајте и сем недеље, ако Вам код куће буде досадно и ако се не побојите прочамуњати с нама ! — срдачно га позва Вењецка и додаде да је она вечером готово увек код куће. — Дођите што пре и к мени ! — рече Коврова — Ја ћу Вам испричати о нашем заједничком љубимцу, м поразговараћемо се о свачем. Ја сам одсела овде , код калуђерица. Не бојте се Риме! — насмеја се она, смотривши неодлучан поглед Стрепетовљев. — Она има засебну собу. Може бубатн својега Хиртла и к нама се и не појављивати. Стрепетов ватрено захвали обема на позиву. Он ће се, дакако, тиме користити. Он је тако срећан што се познао. Сада није усамљен у Петрограду. И за то он дугује срећном случају на парном броду ! — додаде Стрепетов, погледају!>и у Риму Мпхајловну, и примаче јој се, да јој још једанпут каже „с Богом ” и, можда, да чује од ње саме оно што је овог часа чуо од Вењецке и Коврове.