Дело

ИРВЛ КОРАЦИ 279 да није баш онако рђав, напротив, чак да је и доста леп, када се Стреиетов, заставши на Николајевском мосту, наслађиваше за часак изгледом сребрнасте Неве, месецем осветлЕЈвне, с тихнм жу*бором њене воде кроз на далеко светлуцаве огњеве, који бадаху огромне силуете од зграда и палата у Набережној. И себб о$ сада не сматраше за усамњена, изгубљена у овој вароши. Он је осећао потребу, обичну у почетку љубави, да излије пред ким своје утиске, да говори о предмету свога обожавања или да слуша о њему, у том наравно случају, да се Рими Михајловној певају оне исте похвалне химне које су се саме од себе у њему стварале. Да когод наслика њен портрет у истинском облику, да му каже како је Рима Михајловна добра девојка, али никако не идеал свих савршенстава, Стре« петов, разуме се, не би слушао, или, слушајући, но би поверовао. И он жаљаше што нема с ким да проговори о њој сада, овог часа, сем да иде Галанину. Доцкан је, а и он је опет болестан. Стрепетов се умири, сетивши се Коврове. Его ко може причати о „његовој” мадони! .. Она ће му објаснити зашто се Рима Михајловна туђи од живота ?. . Да нема ту каква тајна, која је у вези с оним ((блондином,и што се сретоше на железничкој станици. При спомену «блондина* Стрепетов осети притицај мржње; машта његова окити сада .блондина” у геометријској сразмери свима могућним неваљалим особинама, које чине човека (кога је он видео једном само у животу) једним од «најодвратнијих егоиста® на свету. Када је Стрепетов, у два часа после ионоћи, дошао кућит не осећајући умор после дуге шетње, прва му је мисао била одмах писати матери о овој значајној девојци; пређашњи опис је био саевим блед пред сликом, која је сада мспуњавала душу младићеву. Али га неко стидњиво осећање Задржа од ове намере ((Мати би, можда, друкчије протумачила његова осећања и не би оценила како треба Риму Михајловну !” — помисли Стрепетов, можда први пут у животу кријући од матере тајна скровишта своје душе.