Дело

Он угледа па писаћем столу два писма Једно га обрадова — било је од Галанина. који јављаше да му је кондиција нађена. Друго, напротпв, он одмах искида па ситне комадиће. Ове писаљком журно пнсане врсте, ружним шаконисом и с грубнм погрешкама, врсте које га нагнаше да поцрвени од забупе н досаде, биле су од Теничке. Она је јављала да јој је тако постало тешко што не види Стрспетова, да се одлучила и без позива доћи к њему сама и надала се умолити га да иду заједно на Острова. Писамце се завршивало правдањем за „нетражену походу“ и молбом да обиђе Галанина. «Без Вас се Федор Петровић готово разболео, а ја још више.” Стрепетов се љутито сада оиомену особите пажње коју му је указивала Теничка у време његова становања у Лука чевљевим нумерама. Њени изазивачки погледи, шале и задиркивања, честа утрчавања у његову собу иод разним изговорима. најпосле, жалосни изглед , када се Стрепетов праштао с њом, одлазећи из стана, дуг стисак руке, праћен значајннм позпвом да походи што чешће Федора Петровића, — све му то сада нехотице прође кроз главу. Он и тада навлаш није обраћао пажњу на ово изазивачко кокетовање лакомислене девојке. Знајући о Галаниновој дирљивој наклоности према њој, он је врло савесно избегавао сваки повод да у њему изазове суревњива сумњичења, и само једаннут у мало што није подлегао искушењу. Он се сети како је, на неколнко дана нред његов излазак из намештеннх соба, Теничка вратпвши се, по обичдју, од некуда касно кући, неосетно пришла к њему, загњуреном у књигу, како га је обујмпла брзим, пуним страстп, погледом и врло блпзу нагла се над њим, да узме са стола жичсице, ради којих је дошла, дотичући се његова рамена својим усталасаним прсима. Он се сети — и ово сећање изазва сада на његову лицу боју стида и кајања — да га је изненада обузела ватрена жеља да пољуби ову девојку која га збуњује, и да су га само стидљива плашљивост и помисао на Галанина нагнали у том тренутку да савлада жељу и да се мудро уклони. И Теничка је однола жижице, хладно се опростившн с њим ; другбг дапа при сусрету презриво га је на звала „голубом” и до самога његовог одласка није готово ни говорила с њим.