Дело

ЛГВИ КОРАДИ 281 Неочекивана похода Теничкина, њен позив да иду у АркадиЈу, сада се учинише Стрепетову увредљиви, за његово расположење саблажњиди, и он, са суровошћу, којом се одликује заљубљени идеалист, осуди девојку, која се нетражепа уплеће у- његове мисли, пуне чистих утисака сјајнога лика, и одлучи*л1$казати јој на првом састанку да она то осети. Више није ни мислио о њој и, прућивши се на постељуг брзо заспа с најчистијим сањаријама о својој кмадони.” ГЛАВА ХН Другог дана, тачно у девет часова, Стрепетов, рђаво испаван, испивши код куће на брзу руку чашу чаја, јави се у Чирковњев кабииет, сав блажеи, срећан и гладан, премећућп још у глави јучерашње утиске своје. Никола је Петровић већ седео за писаћим столом. Као обично он је устао у седам часова, израдио шведску гимнастику с гимнастером који му долази у кућу, окупао се, посветио добру четврт часа својој тоалети и сада, лено обриј ан, чио и пријатна задаха, у кицошки начињеном ократком сакоу и у папучама, прелиставаше рпу новина које стајаху на писаћем столу. Он пушаше цигару и сркаше чај, премећући међу својим белим, кратким ирстима, с округлнм ноктима, велику дугу писаљку. Баш пред долазак Стрепетовљев његово се превасходство, пошто је дотле немарно очима прелетао новине, наједанпут, заинтересова некчм чланком, и младић, ушавши у кабинет, опази као да Чирков није баш најбоље расиоложен. Обрве му беху набране, усне стиснуте, у лицу му се видео израз незадовољства. Нешто је, очевидно, дражило његово превасходство. Он ћутке пружи руку Стренетову, погледавши на њ с неверицом раздраженог човека. који на једанпут опази пред собом пресрећно и с тога приглупо лице. Задржани поглед чиновника-скептика као да је питао : «рашта си ти блажен?)> и, не марећи за одговор, опет узе читати новине. — Причекајте, молим, за тренутак ! — проговори он, указујућп на наслоњачу.