Дело

■282 Д Е Л 0 Стрепетов седе, а Чирков довршиваше читање чланка, иодвлачећи га час по час, црвеном писаљком. Стрепетов погледа у новине — то су биле познате московске новине, које цјто је Чпрков дање читао, осмејак му иостајаше све киселији и пакоснији, а очи му све јаче севаху. Знајући те новине само по великом гласу њихову, младић сс домишљаше — шта би то могло у њима толико раздражити такога ФплосоФа, као што је његово превасходство. «Да нису самог њега истресли?!” дође му у главу, кад виде зловоњу с којом јо Чирков овде онде сваки час превлачио писаљком. -- Да дрских л>уди ! — једва чујно прошапута Чирков, остављајући на страну лист и, подигавши очи на Сгрепетова. проговорп оштрим, још пепресгано немирнпм гласом, пуним узбуђења: — Посао вам је спреман. Хајдмото ! Он устаде и, гш мало прекрећући се и потресајући бедрима, прође кроз трнезарију п гостинску собу у малу собу па углу, као неку диванану, намештену по турском укуеу. Шарена простирка по целој соби, ниски миндери с узглављима, два мека табурета неколико јапанских сточпћа, слике непристојнога садржаја по зидовима. — такав је био памештај овога маленог угодног кутића у ком би Чирков радо продремао иосле ручка с књигом у руци. Код прозора је стајао расклопљен карташки сто и на њему бно спремљен писаћи прибор. — Хоће ли Вам бити овде згодно радити ? — запита Чирков. — Потнуно ! — одговори Стрепетов, задовољан што неће морати, као што јо мислио, непрестано стрчати нред очима заштитнику. — Нећемо сметати један другом! — продуживаше Чирков мирнијим већ и мекшим гласом. — Каталог н библиотеку предузећете доцније, а сада, ево, ако је по вол>и, младићу, мало со забавите археологијом... Можеге ли разумети моје јероглиФе? — додаде Чирков, предајући Стрепегову један дебео рукопис Рукопис је био наиисан истина ситним, као бисер, словима, али читко. Стрепетов погледа и, враћајући га, рече да ће разумети врло добро. — Ако бисте гдогод запели, молим Вас, питајте ме. Глав-