Дело

ПРВИ КОРАЦИ 283 но је да не буде испуштених речи и израза, а за краснопис не старајте се баш много... Места за слике можете остављати — продуживаШе он, прелиставајућн с очигледним задовољством дебелу свеску поштанске хартије великог Формата, ишарану цртежима. — А^ЈрЈао бнх слпке прецртати, ако желите. — Зар умете цртати ? — По мало. — Онда. молим Вас, ирецртајте. Учинићете ми велику љлбав. Моји су цртежи доста ружни. — Моји ће, надам се, изићп лепши! — рече весело Стрепетов. — А можда бн било још боље на ново их снимати с ориђинала, ако су они у Вас. Чирков се развесели. Та му се мпсао допаде. — Ориђинаии су готово сви у мене, али само.. Он застаде за часак у неодлучности. — Алп само Треба с таквим предметима бити врло смотрен. Међу њима има ствари врло велике археолошке вред. ности ! — заврши он, изјављујући бојазан за своја блага, својствену свима археолозима. Стрепетов обећа да ће бптп иажљив. Он ће узимати ио једну ствар, и нада се да неће ништа покваритн. — Јамчите? — упита Стрепетова. — Јамчим, — одговори младић — Припазите, будите смотрени. Уосталом, тропшије ствари сам ћу Вам доносити овамо. Ми, археолози, имамо својих слабости ! — додаде он с осмехом, као правдајући се за своје неповерење. На послетку би одлучено доцније радити цртеже и затим их ставити не у текст, него у засебну свеску. Чирков се удаљи. Стрепетов седе за сто и лепим, крупним шакопнсом брнжљиво нациФра натгшс: „Откопавања пет кургана у псковској губернији в Уз пркос чврстој намерн да усредсреди сву пажњу само на псковку област (о чем се говорило у приступу к расправи). слика ((Мадоне1* сваки час му се изненадно појављивала међу некадашњим урођеници.ча, тако да се наш младић морао веома усиљавати да окрене мпсли на људе преисторчјске, који су га,