Дело

лстину рећи, врло мало занимали у том тренутку. Онједном у мало што није нагшсао место Чуди, — Рима Михајловна и, дошавши к себи, одлучи да буде пажкивији у раду. Г1а ипак, морао је прву страиу наново преписиватм. Упоредивши с ориђиналом, Стрепетов опази да је иропустио читаве три врсте*' — Желите ли чаја ? Стреиетов весело подиже главу. Пред њим , с послужавником у рукама, стајаше гиздава Аксјуша с љубазним осмехом. Он са задовољством погледа на послужавник, са кога павлака и малене укусне земпчке гледаху чисто мамећи, те радо прими понуду. — Ви ћеге код нас радити ? — својтљиво запита Аксјуша, док је Стрепетов узимао чашу. Ово «код нас” нагна Стрепетова да се насмеши и да иотврђујући климне главом. — Докле ? — Не знам. А на што Вам ? — 11а тако... — промрмња АксЈуша и, оиазивши брзину, с којом се Стрепегов прихваги чаја , додаде : — Хоћете ли још питн ? — Не. Доста је — Та пијте. Ја сам за Вас скухала свежег чаја. — Хвала, нећу више ! — Аксјуша! — зачу со кроза собе оштри глас његова превасходства. Аксјуша нестрпњиво смаче раменима, осмехнувши се за се н брзо изнђе, узевши у руке послужавник. аЈамачно ђенерал није данас најбоље расположен !и помисли Стренетов , пспијајући чашу и наново се ирихвати иосла После једног часа беспрекидног иисања рука, Стрепеговњева, ненавикнута, баш се л>удски умори; али он усрдно нродужпваше нреписивање, прекидајући носао у кратким размацима, да размрда удове, да нопуши цигарету и да одговори на још нерасправњено питање : да ли данас да иде Ковровој ? Ово се питање појавило још чим се Стрепетов пробудио. «Та она ме је позивала да одем што пре» ! — увераваше себ е