Дело

СРПСКЕ ШКОЛК У СКОНЉАНГКОЈ ЕПАРХИЈИ 317 Ннсу једпаки пн нрограми, по којима се у школама радн. Томе је главнн узрок велика разлнка у спреми и подобности појединих учитеља. Пнтање о нрограму у сцези је са питањима ко.ја мало час поменусмо. Свакојако потребно израдити, према приликама које су од утнцаја на жнвот школин у тпм крајевима, нацрт програма, по којем би, ради једнообразности ,у настави, морали радити сви учитељи. Њ1т?пЕе о надзору основних школа решено је у овој епархијн иа начин, који потиуно одговара потребама школа у онпм крајевнма. Цела је епархија подељепа, поглавито према казама, у неколико рејона, и .за свакн је постављен између тамошњих школованих н вредпих учитеља по један за сталпог надзорнпка. Њему је дужпост: старати се , да се у школама уредно н правнлно ради; одржавати везе са ђачким родитељима; престављатн школу пред црквеном оиштпном и властпма; водиги брнгу о томе да учитељи добијају уредно плату и да се школе снабдевају на време свима потребама; бринути се о начину, како да школа што боље одговори својем задатку; упућпвати слабије учитеље како да раде методскн и т. д. Што код нас у краљевинн још није урађено, нзведено је код наше браће у скопљанској епархији и ми смо уверени да ће овакав сталан надзор бити од велике корнсти по успех наставе у свима осповним школама. * Нека нам је допуштено на крају овога чланка, из чињеннца које му чине садржину, извести неколико закључака који тако рећи, самн из њнх нстнчу. Прво .је што мора пасти у очи свакоме, ко.ји је имао стрнљења нажљнво иратити ове чињенице, да се њима, боље него пкаквпм разлозима Филолошко-исторнјским, утврђује да у тим крајевима жнви српски народ. Овај је закључак у толико тврђи, што се иотпуно подудара и са разлознма, које. њему у потврду, могу пружити Филологија и историја. Тражити н радити на отварању сраских школа, у пркос жртвама којима се ради тога нзлажу, могу само они којн искрено осеКају, да пм такве школе требају, како би у њима могл-и своју децу васпитатн у духу којн одговара њиховнм гежњама и идеалима. Ннко се без невоље или без јаког уверења о нотреби онога за чим тежн не излаже напорима и жртвама. А народ у тим крајевима, остављен самоме себи, без потпоре иатријаршијскнх преставника, сам је радио, без помоћи оних који су му дужнн билн помоћп. страдао је, па опет иочињао, док није усиео нзрадити, да му се царском прадом, кроз школу, нризна народност. Важно је поново истаћн чињеницу, да ни једна од овнх школа, о којпма смо говорили, није отворена на основу натрнјаршнјских привилегија, него према нроппсима турског закона о јавној настави. А кроз какву се процедуру мора нроћн, док се дође, на тај начин, до званичног допуста за отварање школа: какве се сметње имају да савлађују; каквим се често пута жрДело XIII 21