Дело

:л>48 Д Е Л О Ну предговор .је чудан! Кад смо га пажљиво расмотрнлн, учинило нам се као да су иисцн усели на лаке саоне од машге, нустили се низ глатку залеђену низбрдпцу од одушевљења н јуре, у највећој брзинн, кроз неки простор исторнски, а пред очи им излазе нејасне слике догађаја, па их тако нејасне гомилају н кад су дошли до јаве. Почели су са досељењем Срба из закарпатских предела н својим одушевљењем огрешили се и о нсторију свог народа и о „човечански род“ нзлагањем иевероватностн (стр. 3. н *.), да пх у томе нп „Српска Немеза“ није могла унутнти нравом путу; покварнлн су онако красне слике нз иера г, Мијатовпћа о јадном стању српског народа под Турцима у XVI. в. (стр. 5.—8.); дошлн у сукоб неколико пута на следећих десет страна разноликим тумачењем једног истог. Ну „захвалност ирема мајцп домовппи, која нх .је одгајнла на леиелу хиљадама изгннулих, за име своје, иредака њихових, нагнала је и њнх да своје слабачке силе носвете мзучавању најкласичнијег доба срнске прошлости, које .је препуно нрекрасних врлина и јуначкпх узора српскпх,“ на држећи се речи непознатог натриоте сриског „да наука никад не би отишла у напред, кад не бп било људп, којп ризикују да иду докле могу, ма да знају добро, да својом снагом далеко отићи пе могу,“ -покушалн су да загазе онде, где још нико ннје загазпо: да пншу оно што још ннко није покушавао у целпнп представитн, н.знети данашњој српско.ј генерацији онај живот нашнх предака за време од када неста и иоследње сенке српске државне самосталиостп на целом Балкану иа до доба, када ђенпјалип Милош удари чврсто први камен темељац за зпдање нове зграде Душанове државе. То је дакле, нн више нн мање, него историја, готово целокупног српског народа од 1459. па до краја 1814 год.“ (стр. 10. п 11. књ. I.) Наведене речн иоказују тежишге ове историске расправе, рђаво схваћени и обрађени задатак, а да још искрено речемо: показују да питп може бити већнх иретенсија нп мањег права на њих! Задтак није аравилно схваКен и натпис сииса не одговара тежњи коју су тежили постиКи. Пнсци су иогрешнли што еу задагак идентиФИковалн са „историјом целокупног српског народа од 1459. до краја 1814. год.,“ јоЈ» су то два различита задатка. Борећи се између ндеје да одговорс на задатак п тежње да -гшшу што иико није нокушао,“ онн нису одговорнли пн на једно ин на друго, те у овоме спису немамо ин ,псториске расираве о српским устаницима иротиву Турака у везн с народнпм сеобама,“ ниги нак жељену ,историју целокупног сриског народа од 1459.—1814. год. “ Ненречншћеност.нојмова нагнала је писце да пду с иредмета на иредмет. где год нм се зауставила пажња, пе водећи рачуна о оквнру што га даје задатак. Они нису били начисто са задатком, и да ли њпховом кривицом пли схватањем онога, којп .је задао задатак — то није