Дело

КРИТПКА И БИБЛПОГРАФИЈА 349 наше да испитујемо. Задатак постав.Ђени тражп да се расправља о ,устаницпма српским нротиву Турака,** а њих могаше бнти само у српскпм крајевима под турском влашћу, кад су Срби оружаном руком протествовали, ца свољ. огњишту, противу ненраведнпх п нечовечних постунака турсшћС ну чим су они нребегли у аусгрнске или млетачке крајеве, на отуд упадали у турску царевнну, пљачкајући врло често добра своје браће, било сами .бнло у друштву с млегачком или ауетриском војском, некад плакевзЈиа'већнм делом упућнвани па плен да се њиме награђују, чинећн тиме више услуга другоме него ли еебн — то више нису устаници и њихов рад арипада ово.ч задатку са.чо у толико, ако су своји.ч радо.ч ао.чогли рад устаника, али никако да њихов рад буде аредстављен у јаснијој светлости од рада устаника Срба, бораца на свом огњишту. Ни реч сеоба није узета у правом значењу. Са сеобо.ч није требало једначити аребегавања. као што чине ппсцп. Сем тога, они по што су у врло краткпм потезима изнелн сеобе н аребегавања ока друга под именом првих, не задржавају се на сеобн као свршеном Факту, већ тек после тога настаје њихов главни рад у излагању исторнје насеља и насељеника што у ствари постаје предметом друге монограФије а не ове. Рђаво гумачећи задатак и речн сеобе н устаници, нпсцп се нису задржали на испитивању живога српског народа нод Турцима, као најинтереснијем делу њихове расправе, где је ваљало потражити најглавннје узроке устанцима и устанпцима, ннтн су обраћали пажње правим узроцнма с поља, којп су по том проузроковали и сеобе, већ су првом страном своје расправе продрлн у давнпну, дубљу и од Кулнна бана, и стрампутнцом одмах приступпли излагању историје српског народа и сеоба куд и камо пре друге половине XV века. Не рекавши готово нпшта о Србима који се селе и о узроку њнхове сеобе. онн пишу о сеоби, а оно неколико несређенпх и магловитдх страна (I књ. стр. 38.—49.) не дају никакве слике народног живога нити показују узрока. Задовољившп се тнм они расправљају о деспотовипи српској у Угарској. ратовању њиховом у корист Угра и Аустрнје, прелазе на историју Срба у Далмацпјн под Млечићима. а на задатак се не оеврћу. Од хиљаду и сто страна ове историске расараве ни три стотине не тичу се задатка: осталих оса.ч стотина служе тежњи да се нааише арва историја целокуаног сраског народа од 1459.-1814. год.1 Задатка се дакле не дотиче нп рад н жнвот Срба у Угарској, нпти Ускока као нн рад Срба под млетачком влашћу, а пнсци су томе запоставили н сеобе и устанике. Има чптавих глава; прођу се у читању стотине страпа па се не нанђе на расправљање нз задатка. Од близу две етотнне страна прве главе I књ. немамо нн тридесет да се тичу задатка: у другој главп најинтереснпјп део долази као увод, а у трећој глави као додатак: у четвртој се пе разазнаје шта је чему дошло ради објашњења: главно споредном илн споредно главном, а у петој су нисцима интерееннја ратовања Монтекукулијева у Горњој Угарској и прогестанство пего Дело XIII 23