Дело

350 Д Е Л 0 ~-1' ~ ~—л~. . _ -лг:.~_л —г~~г'л~~- — ■ лн ласељавање Срба у Жумберку н Крајини. Кло нрве главе II књ., где у њезином првом делу немамо пи речи о ономе шго је преко потребно где је трећа глава у целини ван задатка с којим нема никакве, апсолутно никакве везе! Ено и других глава, где су три четвртине нзлагања неиотребне, а нема оног што је морало ућн у обим задатка! Распореду прпкупљеног градива, значају постављених иитања, задатком обухваћених, обради тих иптања нрема разноврсном зпачају њпховом, истицању значајнијих догађаја и употреби спореднијих за расветљавање првих, према карактеру раснраве — није се обраћало никакве пнжње. На то се наилази на сваком кораку. Набрајање примера било би досадно својом замашношћу и досадом, јер нх је много онаких, као опо кад су ппсци о „полнтичком стању (!) Срба под Турцима" рекли неколико страна уједно с расправљањем о хајдуцима (217—232), па задовољнп и .мпрне еавестн. да је витешкн дух потлаченог српског народа у почетку XVI столећа сијао величанственом светлошћу народног одушевљења и жудње за слободом и светлошћу јаке нолитичке свести своје — могу тада прећи к онпм Србима у угарској краљевнни...“, иисци, дакле, могу после неколико набацанпх, неразумљшшх и погрешних мпсли прећи са нредмета п одати се излагању опог што је пеиотребно, па нам иодроб пије излагати несређену нс.торију Срба у Угарској него што се може наћп у сиецијалним делнма о њима. Ево другог једног још леншег нримера: чМа да ни.је наш за\атак. веле писци, да нзнесемо стање Срба, иод владом дома Хабзбуршког, нпак радп целине рећи ћемо коју и о њихово.ј судби, иосле оне несрећне сеобе у Русију на до Кочине Крајине, када се Србп опет значајно пстпчу у ратовању Јоспфз II са Турцима при крају XVIII столећа," (II. 272.). Чудиовато! Писцн не само да о тнм Србима не говоре узгред, већ су нм ностали главни предмет расирављању, па се не задовољавају тпм, већ нх водс и у Русију п тамо причају како су једни другнма давали слике за успомепу, а ио том нх цепали кад су се завадили (258.). Не можсмо а да не прнметимо да иисци нису знали о чему расарављају. На једном мссту у предговору веле, да их је наслов задатка огранпчавао на иатпнс расправс те су се умеравалн у представљању културног живота народног за то доба (I. књ. стр. 11.). На против њих ништа није ни задржавало нп умеравало; ппсалп су како су хтели п шта су хтели без обзнра на задатак, а о пзношењу културног живота нашег иарода нема нн речи, ако попмају шта зпачи културни живот! Па нгга је нагнало пнсце да пођу стрампутицом ? Судећн по њиховнм речима : тежња да загазе онде где нино није загазио. да нааишу оно и/то нико није аокушао целини изнети. Судоћн нак ПО спису, неумешност у арибирању грађе и неаознавање историске литературе. Ако се пажљнпијс расматра расиоред употребљеног граднва. моћп 110 се склопнти низ од расправа п дела нсторнских, која су иисцима но-