Дело

КРИТНКА И БИБЛИОГРАФИЈА 351 служила у име основа и ио њима је одржан ред н веза појединих иартнја међу#собно. Тај основ местимице је мењан према новој грађи, о којој се мпс.упо да. је достојнија вере. Од вредпости расправе или дела зависи нрем;и*Њима обрађенп део у овој расправи. Критичности није обраКана иажња, сразмери иоЈвдиних иартиуа међусобно још мање, и отуда су поједине партије несразмерно веће од других и ако су баш те веће од мањег Вадећп, пак. градиво из тих расправа и дела, придодавано је и надовезивано једно уз друго, без обзира да лн се има потребе и да ли је достојио вере. Оној, пак, песразмери појединих делова, узрок је у опсежности расправа и дела, којима су се служили иисци, тако да су у њпх оисежније оне партије, за ко.је су имали опсежнпјих дела. Г. Новаковићева историска студија о иоследњим ВранковиИима у Летопису Мат. Српске, дала им је маха да се п сувнше задрже на деспотима срлским у Угарској; историске расправе М. Месића о Хрватима после мухачке битке У Касћг, а о догађајима нре гога у КпјггеупГки и Каби, да се, без потребе, Д) го задрже на излагању догађаја, п најситнијнх, V Нриморју, Хрватској н Угарској; Смичикласова РогјезЈ НгиаГзка и Енгелова ОезсМсМе гоп Вегггеп да попуне празнине, што се јављају при склапању грађе из појединих расирава: исторпско-тоиограФска расправа Лоиашићева ВГћаб г МИгасзка кгајгпа, М. Грбића Карловачко владичанство, Ванпчекова Историја војничке крајине, К1орр-а 0. рп8 Јаћг 1683, ђен. Косте Протића Ратна Историја Београда у Годишњпцама Ник. Чупића и друга дела везана једно за друго продужавају онај низ. Градиво нз њих попуњавано је грађом из мањих расправа н сиоменика, али и огуд несразмерно, не умејућп се ограничити на потребу и критичност података. Ј/исци су грешили што нису ироучили вредност свожог од дела уиотребљених. Многа од њих, као што су : Ваннчекова Историја Војничке Крајине, Лоиашићева расправа о Бишћу и његовој Крајини, Дана Груоер.1 Борое Хрвата с Гурцима од иада Сигета до житвадорошког мира н др\га, много су изгубила од своје вредности од како су објављени новијп исторпски подаци. Нисци су јако погрешили нгго су се овима свуда одалн па вер\. не обазирућп се на пову грађу, којом се потиру многе партн.је у горњим списима. Писци су доиста загазили у посао, који још није био за њих. Хтети иисати историју српског народа од 1459-1814, год. а не познавати посао. Не уноситн ничега новога већ обнављати старе грешке — шта вреди? Никако не знатн за историју млетачке владавцне у Далмацијп, начин те владавине и њене тежње, пе познавати папски рад и последпце тог рада за развој догађаја на Балканском полуострву ноглавито у XVI п ирвој половпни XVII века: историју хрватску знати по једном илп двојици писаца, а не по.знаватп развој догађаја у Босни, босанској крајнни и Далмацији за иаведено време, — стоји исиод недовољног за иокушај овако замашног нредузећа. Писцн нпсу опазили да су извршили најобичнпју компилацију. 23*