Дело

Д Е .1 0 Д52 (’амо непознавање грађе могло је навести писце да не рекну нишга нн о кипарском ни о кандиском рату и њиховим последицама у Далмацпји, јер је нарочнто овај други изазвао јачу нојаву хајдука, који су један од главних предмета за њихову расираву. Брузонијева Шз(;ог1а (1е1Г иШша «;иегга (га УепеИапх е( Тигсћх (1е1Гаипо 16Т-А Нпо а! 1671 (УепеБа 1678.), Шнлобадовнћева хроника објављена у ЗАагшаша XXI., и друга грађа из тога доба могле су дати необично ннтересне грађе писцима и у место што су нисци описивали три опсаде Беча од стране Турака, од чега се нема никаке корисги, за истакнути задатак: у место шго су са онаким ненознавањем изнели нешто о Ускоцима сењским и што су се обазиралн на неку европску иолитнку, бо.ве би било да су обрадила нрече сгвари. У историској расирави зна се н нрича се н о Рише.веу п о Лују Х1\’,, не заборавља се чак нн Виљем II енглески владар, али се нпшга не вели о потппривању српскнх устанака, о полнтици папској и пројектима, често у неколнко извођеним, Лава X, Пија V, Клемента VIII и других напа, који су се тицали нарочито нашег народа, а шго би нриномогло да се разјасне разне струје изазивања покрета на Балк. полуострву и многе тамне побуде устајања нашег народа па Турке. Ако иисцима није што више лознато, могоше се користити бар објављенпм ппсмпма Комуловнћа панског агента по том послу на Балкану (в. V бАаппата, књига XIV и XVI). Нисци не знају ништа о устаику пољичких Срба од 1602. год., а онако речити докуменат, као што јс одлука српских главара световних н црквепих пз Босне, Маћедоније, Србије, Херцеговине п Далмацнје, пз крајева под турском влашћу, донесене нрилнком састанка црквенпх главара због намета наша на свећеннке, у Кучима 1614. године — гај гако кнтересан докуменат ннје био нозпат писцима! Пср Жозсф, чувснп дипломат Француски, претходник Ришељев у дипломатским пословнма и највећи његов помагач, заинтересовао је п папу и придобио наварског војводу Карла II Гонцагу за главног покретача, н цео је свет зиао о томе, докумепат је објављиван толико пута, алп је остао нспозпат писцича историје сриског народа ол 1459 — 1814 год. Без сумње, најинтсреснија тачка ове историске расираве јесто жнвот п стање Срба нод Турцима. Она је погрешно изнесена (стр. 217.-282.). Клегисање и тешкање не помаже ннигга. Ваљало је озбиљннје водитп рачуна о задатку, па н о тежњн својој, кад су хтели да пишу што ипко ннје покушао иисати. На устаннке срнске нротиву 'Гурака дошло се тек у другом одељку IV гл. 1 књ., али тек пошто се н ту пснричало о Србнма у Ердељу, не ради устапака п сеоба, већ да би се имало прилике штогод рећи о Цару Јовану п лажнпм Бранковићпма. Писци су сувишс. веровалп одушевљењу н ноетском заносу г. Мнјатовића у његовпм исторпскнм студнјама којима су се служпли при овом раду, па су још даље отишли нокварили нозајмљено, што бар беше леио наипсано; претпоставплн су са нсториског гледишта комнилаторски рад