Дело

КРИТНКА II БИБДИОГРАФИЈА г. Драгашевића Илирско троиоље онако красном деду као шго је М. Месића Зрињска звијезда, најбољем спису о опсадп Сигета: претпосгавили су толико погрешних списа најбољој, најпоузданијој изворној грађи! % * * И оно изворне гра^е, колико је уиотребљено, необрађено је. Ако не верују иц*:ци, нека обрате пажњу како на превод онога ппсма (ади не мдетачког лркнва!) од 1501. год.. у I књ., 154.—155. сгр. гако и на збрку у наж^ду^ела на тпм двема странама: Нека упореде свој превод писма нз миданског аркива (а не мдетачког) саопћеног на 169.—172. стр., н навод на 173. стр. пз збирке Б. Макушева; нек внде шта иише на наведеној 172. странн те збирке споменика, а шта код њих на 185. стр. I. књ., нека се увере да дн је Ерјзсориз НаЗНепзГз, епископ Хадрије (пот. тазс.) на 110. и 112. сгр. 1. књ. 0 позајмпцама из Брднћеве збпрке под натпнсом: ТћеИпаћше Зег бегћеп ипс! КгоаГеп е!с. не може бити речи добре. Та шта може да се каже: кад писци не знају најобнчнпј.у топограФпју, кад мисде да је нсторику непотребна геограФИЈа, па могу да греше што се ни ђачићу не допушта: кад ппсци не знају шта је Сењ а шта Сињ. и то греше не један пут већ стотину аута: кадведедаје СгсШ—ЋеклиК, Иарра—Запа; кад не знају шта је Тгап, ВИа1о п ВПаЈ, Всорге (у Босни), УегдогаВ, УегИсап, ОИого 2аппе\ кад тврде да су Мдечићп освојнди Сењ; кад праве грешке где се није ннкад нн надати, п кад могу да кажу: „ Имоцки тврди град на граници Херцеговине, не далеко од Котора, којгг с Далматинске стране заклања Сењ. А1тг88п, Диаре, Приморје Макарско и Вергорац, а с Хергреговачке сгране отвара иут за Ливно (Думно), Тгасог, РосИедI п Мостар“! Кодико само грешака у овом једном једином ставу! Та да је само ово у овим двема књигама нове историје сриског народа од 1459.—1814. год., па је доста да се пребаци писцима, а шта да се рече кад пх је гомидама, стотинама ?! Обим ове оцене наше не допушта задржатп се на ређању свих погрешака. Није могуће изнети нн гдавније, јер бисмо у том случају моради поппштитп читаве одељке појединпх гдава, и оцена би с наводима. раздозима н доказима изишЛа већа од дотпчних гдава и њнхових одељака. За то се овде нема места. Напомињемо, пак, да погрешака има из неиажње, неозбиљног схватања задатака у целини и у иојединостима, и неразумевања често и најобичнијих ствари. Да су писцн биди мање издашнн у речима а онрезнијц прп давању суда, могди су много погрешака уштедети нарочито од онпх шго су постаде усдед разнодиког тврђења о једној истој ствари, где се није водндо рачуна касније шта се о једном цстом рекдо раније. Стране на којима се говори о Матпји Корвину пружају пеобпчан прпмер за то, и док једном „Краљ Матпја носн ирокдество српског народа“ (I., 75.76.), мадо каеније „краљ Матија за доброту може увек у будуће рачунати на љубав и безгранпчну оданоег код свих угарскпх Срба- (I., 86.), ио том „Србп су моради искрено опдакпвати смрт Матијину (I.. 133).