Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 355 у наводу ових ипсада (I. књ 500., 501. стр.). 11а за све да им се онрости са гледишта хришћанског мплосрђа, алн не за оно. што веле да Ускоцн по наду Клис§ у турске руке „пређоше свп у још један тврди прпморски град „6§њ. да нод заштитом млетачком излећу одатле па Турке*. Незнатн да је СеД) бно аустрпскп, н бацнти ускоке у чељуст нротнвнику, да их иодави ^ве до једпог: једном реченпцом показати толнко необазривостн према^врЦ што су пнеали о ускоцима — ретко се може на&иу историским Јзасправама ! А стил ? Писци га немају одређеног и та осетна мана ове -историје целокупног српског народа од 1459.-1814. год “ нпје потекла из сурадње два лпца, већ из нечег другог. Радећи. ваљда, у брзинн нисци ннсу покупљеној грађи моглп дати духа, задахнути је једним дахом, ве& су с изводима из аојединих дела уносили и стил и језик аисаца н>ихових. Ако је иисац Хрват. има хрватпзама: ако ли је Рус, има русизама, чему су онн додалп још баналнпх пзраза својих. Нма и бесмпсленпх реченица, читавих ставова, а по где где и неки нарочити стил као на пр. у оном одељку на страни 257. II. књ. илп као што је оно на 270 стр. те псте књиге „Неки внђенн Црногорац Стано (Радонић) с већим делом народа запита вдаднку: каку власт има да тера људе да иду из отаџбине, и не хтевши се иселптп разиђу се. Владику то збуни и он нреобуче неколнко попова и пошље их за исељење. Стана који му сметаше, нридобпје обећањима, но и при свем том мало се њих одселнло. Тај свој неуспех владпка иравдаше, навалом „Турака на Црногорце те су морали остати да се бране“ п т. д Склоп реченнца по којп пут је чудноват ! Матпја Корвнн, веле они, једном „у мало што и сам није главом платпо, добпвши само рану у руку “ (I., 77.), другом приликом од неке војеке „иоловина изгине , а другу ноловину једва спасе бегством, један рањен Текелнјевић- (I. 108.); на трећем опет месту Лудвик Баденски је „само силом осво.јио срества за зимовање“ (II. 66.) н т. д. н т. д. Уз го још нду иоменути банални нзрази, уведенн у живот новннарством, као : бушења бискуаова, лаже , фратар, а нису ретке ни обичннје граматичке грешке. Ми изнесмо оправдања за наше мпшљење истакнуто у почегку ове оцене. Набрајање свих погрешака. понављамо, није могуће износити, једно, што је ово довољно, а друго шго би се огегло толико , да би се томе тешко нашао тако добар издавач као што .је београдска општина са досадашњим тематима награђеним видовданском наградом. Ова, пак, овако написана историја целокуаног народа сраског од 1459 ДО 1814. али не, и историска расарава о устаницима сраским аротиву Турака у вези с народним сеобама, не доноеи никакве корпстн лицу иоле нознатом с пашом историјом народном, а непознаваоца може само завести