Дело

Д Е Л 0 на странпутицу и научити га многом чему што не ностојаше. То је наш суд 0 њо.ј. Још коју реч о другом предмету, који има везе са горњим. Време је да се патриотској и сваке хвале достојној одлуци београдске општине о видовданским наградама одговори достојније н с више иажње. Желети је да се у будуће водп рачуна и о задацима те да се не понови што год слично „Државничкој радњи Вука Бранковића и Милоша Обилића“, и о оцени, не би ли се једном пошло правим путем. Не бн. пак, бпло с горег, кад бисмо у будуће норед сваког сппса' пмали оштампан и реФераг оцењивача, према чему је награђен спис, јер до рђаво нзрађенога а награђеног списа није дело само до писца већ и до оцсњивача. Време је, гакођер, да се и у нас једном почне сматрати да ученичкн снисп. натрађени н објављени шгампом, ннсу само дела ученика већ п њнхових учнтеља не ради указивања иомоћи већ дапог правца у области њнхово научне гране. Нека и учитељ за оверени посао свог ученика повуче мало греха на своју душу, да пе би пало све на слабијега н мање кривог! месеца јануара 1897. год. у Алексинцу. ,Тов. Н. Томић СДапка п з1ауепбке 1 ша^агбке кпјЈХеупобИ (бује^ка кпј^еупов! ч рпјеУосБта, зуегак III) 81ог1о 1 иге(Но ЈОг Т. МагеИс, кг. ауеис. ргок ХЈ 2а^геБи 1896. Вел. 8° VII п 788 стр., цена ? (Хак1ас1а кг. Нгу. а1ау. <1а1т. гета1ј. у1ас1е). Обзнањујући ову читанку читаоцима ,Дела“, н нехотице долазимо на мисао да норсдимо рад на унапређењу школске нам књпжевности нашега министарства просвете и цркв. послова с таким радом ,хрв. славенскога одјела за богоштовље п наставу“, —али се морамо тога ноређења за сада оставити, .јер бн нас далеко одвело. Само узгред морамо иризнатн да ми не само што у школској књижевностн немамо овакнх чигаиака којима је задагак да знање у шкоди стечено утврде и прошпре, него нн да се у раду нашега министарства н његовог Главног Просв. Савета пе види какав добај) нлан за унапређење те књилгсвностн, теје све до сада у овом погледу ншло .на махове", како кад, н рађено по случајпим неким имиулсима. Марегићсва . Чиганка из славенске и маџарске књижсвнести" трећп је део .Свјетске књижевности у иријевОднма“,. чиј је први дсо — грчка, други део —- рпмска књижевност (I изишао на свет 1893. г., II пак 1894. г.). У IV ће дслу бнтп романска. у \ германска књижевност. Као што се видн. ово је једно красно подузеће, којему сваки мора зажелети добра.