Дело

168 Д Е Л 0 Видећи ту покорну збуњеност, и сам се Стрепетов збуни. Жао му је било девојке, и он беше већ сасвим заборавио своју намеру: адати јој на знање,” и већ се спремао да је умири, кад тек она, разумевши све и без објашњења, прошапута: — То неће више бити. . Само се немојте срдити ! — додаде она од једном са сузама у гласу, сва збуњена, умирена, као каква тичица подломљених крила. На Стрепетова наиђе у исто доба смешано осећање жалости, стида и досаде, и беше готов у земљу да потоне, као да је он у нечем био крив Тако прође не једна тешка секунда , док он не поче говорити. најпосле. трудећи се да узме добродушно-невин тон човека који као не зна у чем је ствар. Осећајући у исто време неприродност тога тона, он настави и даље објашњавати, да се нимало не л>ути, само што нема кад да се шета по Островима .. Има посла... — Та не објашњујте! — заустави га Теничка : — и сама видим ! — нагласи она, а у тону гласа јој звучаше раздражена нота. Ово рекавши пође к вратима, али се изненада обрте и, пришавши к Стреиетову, прошапута : -- Тодору Петровићу ни речи, да сам код Вас била... То би му пало тешко. — Иало тешко ? Зашто га Ви једите, Теничка. И, од једном осетивши се побуђен племенитом жељом да учини услугу Галанину, с ватреним одушевљењем стаде говорити о том, како је добар човек Феодор Петровић и како јо он дубоко и искрено одан Тенички. Та би га љубав могла спасти од његове бољке , ако би је евих двоје чувало. Таке оданости нећеш нигде наћи... Она јамачно и не опажа сву силу њену. . Теничка слушаше и невесело се осмехиваше. Ну мора бити да су јој се младићеве речи учиниле претерано наивно-огмре, јер неочекивано махну главом, нестрпл.иво слеже раменима, и као подсмошљиво захваливши иа савету, изиђе из собе, не сачекавшн завршетка беседничке тираде, шта више и не опростивши се с младићем. Стрепетов се није надао таком неочекиваном завршетку