Дело

470 д е л о — Ви одлучно остајвте да и даље овде станујете ? упита младић — Овде. Навнкао сам се на Ипата, а и на .. Одједном Галанин мало порумене и ућута. — Па, има и једна ствар ! — изненада прозбори он, готов, као што се чинило, да се почне исиоведати — Каква ? — Каква?... Баш да Вам и кажем , мој млади пријатељу. Хоћу да се одлучим на једну глупост. « Стрепетов са саучешћем погледа у Галанина. — На какву? — Науман сам женити се. — Женити се ? — и нехотице оте се Сгрепетову. — Јесте — Теничком. Само ако она поверује да ћу и ја ностати човек и пође за ме ! — тихо и збуњено прозбори Галанин. — Ви мнслите , неће поћи ? — немирно додаде он. II он је с таком нежном љубавжу хвалио златно срце и богато надарену природу Теничкину,тако је ватрено веровао у могућност среће, да Стрепетов нросто није имао смелости да га разуверава. Слушајући ову карактеристику, помисли Стрепетов да су заљубљени одиста слепи, и када Галанин заврши своје изливе, младић убрзо оде кући , потпуно уверен да ће Теничка одрећи и да ће се тада јадни хаџинедомак наново одати пићу. ГДАВА XIV. Пуна се три дана Стрепетов упорно борио с неодољивом жудњом да види Риму Михајловну. Све су његове мисли за та три дана биле испуњене њоме, и узаман је у вече седао за књигу, трудећи се да не мисли о Рими. После две три стране прочитане с пажњом, између врста, као изненада, извиривало је њено мило лице, с црним кадиФеним очима, и сањарије о девојци силно обузимаху младића, — сањарије које обично почињу идилом о пријате.Бству, о измени мисли, — сањарије пуне жеља принети каквугод жртву у име тога пријатељства, а које се са свим ненадно завршују смелим сликама среће, које дух заносе. тако да је младић изненадно руменео од стида.