Дело

11РШ1 КОРАЦИ 471 негодовања и заноса, и сам се чудећи безумној смелости тих са^арија* што се тако прикрадају, и сматрајући себе у тим трећуцима за «великога неваљалца”, недостојна познанства с таквОм девојком. «Кад би она почем могла сазнати какве му ниске мисли долазе у главу ?” II Стрепетов се, поставњајући овако пптање , веома илашио, те се одлучи за казну иодврћи себе епитимији: целу неде.ву не тражити ирилике за виђеље с Римом Михајловном. Али четврти дан не издржа. У вече, и ако је време било хладно, упути се на Кирочну и, сав премро од страха, осећајући у исто време прилив некакве безумне храбрости . зазвони на вратима жуђенога стана. «Нека буде, дакле, што ће бити, а ја више не могу!” Њега прими Коврова и обрадова се згодној прнлици да проучи «нов тип,* да га подвргне испиту о његовом друштвеном и књижевном укусу. — Врло ми је мило што Вас видим !... Зашто раније нисге долазили ? Шта сте радили ? Шта сте видели ? Шта читали ? Причајте. Она га претрпа питањима, посадивши га за сто, и нареди да се донесе самовар. — Вера није код куће: дежура у болници , а Рима је у својој соби..,. буба, као и обично, — рече с осмехом Падежда Васињевна. Кад су послужили чај, Рима се Михајловна појави за часак, ћутке се поздрави са Стрепетовом и изиђе, узевши са собом чашу чаја. Али је ова краткотрајна појава усрећила зањуб.веног младића. Он ју је видео, чуо њен глас, осећао да је она ту у другоЈ соби, и у време ватрених монолога Коврове о књижевности крадом погледао на затворена врата заваравајући се надом, да ће се Рима Михајлова појавити још којп пут, ма и за тренутак, само за један тренутак. И када је већ сасвим изгубио наду дајевидијош једном, а она при крају вечера сасвим ненадно уђе и седе за сто. наш се младић морао силом напрегнуги да не ода радосну узбуђеноста, која га обузе при појави Риме Михајловне.