Дело

473

ПРВИ КОРАЦН ми, Рима, сутра ћу иозвати Черњика , да ти нареди да мање радиш. *— Дв. не врчи... Сутра ћу се, баш ако будем умориа, одмарати, а сада : с Богом, госиодо! II Стрепетов се стаде спремати. Жуда ћете Ви тако рано ? - задржа га Коврова Да не сметамо Рими Михајловној нашим разговором. — Код мене се нпшта не чује... Можете се препирати до миле во.ве ! — рече Рима Михајловна на вратима. Мало време поћута Коврова и најиосле рече, у двоумицп машући главом : — Чудновата је ова Рима ! Стрепетов наоштри уши, готов да слуша без краја — Мислите ли , да ће се сутра она одмарати ? Боже сачувај! — Али зар Ви не можете наговорити Риму Михајловну { — Риму наговорити ? — насмеја се Коврова. — 0, Вн је не знате ! Она све саслуша, а уради како сама хоће. У тој ситној, на очи слабачкој жени има необично много карактера. Она ће ћутећи страдати, али неће одустати од намиш.веног ци.ва. Знате ли како је полагала испит при ступању у школу ? — Како ? — Једва жива, у грозначавом стању, тако да су испнгивачи, гледајући је, мислили да ће с исгшта право у гроб... Али је она ипак иолагала, положила одлично и* по савету лекарском одмах је отишла у иностранство. Имала је врло јако запањење, из којега се врло лако могла развити сушица. II као што вндите, она је постигла свој ци.б... за неколико месеца бпће доктор... и она се напрбже не ради комада хлеба у будућности родите.ви су јој имућни и обожавају је, — него ради узвпшенпјег ци.ва — да буде од користи другима. Да, та малена Рима красно је створење... Она је редак пример кротости и одрицања сама себе, необичне смерности и истрајности... Само је врло скромна и врло је уздржњива. А то јој удн. Не разумеју сви дубину и богаство ове прекрасне природе... Мало је њих који цене такве жене. . — Само сленн могу не опазити Рим.у. Михајловну! — одушевњено рече Стрепетов.