Дело

474 Д Е Л 0 Коврова болеКим осмехом одобри Стрепетову и настави: — Не слепи него и л>уди који у пола виде, који не знају завирити у туђе срце и олако узимају живот, — једном речи већина вас хмушкараца, који пре свега у жени тражите сјај, кокетност, таштину, све што дражи ниске инстинкте.. А Рима не уме да се истиче, и многи поред ње пролазе, и не слутећи мимо какво благо, глупаци, пролазе. И са властитом јој занесеношћу наставп Коврова изводити карактеристику своје њубимице, не жалећи по обичају јасних боја, кад се ствар тицала њених пријатеља или непријатеља. Пе треба ни спомињати да је Стрепетов с радошћу пратио ове прнче и усиомене лица ксје одавно и изблиза зна Риму Михајловну. Али ипак, чак ни ови оппси занесене Надежде Васиљевне, који сведочаху и о необичној легшти Риминој у 1 6. годнни н о многим прнмерима њене доброте, самоодрицања и енергије, чињаху се Стрепетову да још не одговарају потпуно оној идеалној слици каку је он у себи склопио, онако исто, као што му ни одломци нз њене биограФије — нису довољно светли. Таквог светог створења и биограФија мора бити особита, необична. Међу тим у њој ништа „необично” пије било, бар по причању Коврове. Оп је сазнао да је прву младост Рима Михајловна провела на југу, где јој отац и сад за.узима знатан положај у једном приватном заводу. Ни отац ни мати нису сметалп тежњама своје деце. Уопштс сва је та породица била за пример ио оној нежној љубави, која је била међу свпма појединпм члановима. Мајка бесиримерна. жена са уметничком склоношћу, готова за све што је добро, отац — добар. иаметан човек, који ннје сметао другима да живе. Захваљујући њима и „струјама” седамдесетнх година, њихове две кћери не иосташе обичие госпо^ице. — Рима ето довршује курс, а мла^а сеетра Њута или , како је ми зовемо, „Њута-дивљакуша”, учнтељица је у селу на југу и сад тамо радп свој мали посао... У детињству и у ирвој младости Рпма је много боловала, н зато је иостала љубимнца у породицп, али јс мажење није искварило и начипило саможивом... Кад јој се здравље поправило, она јо почела марљиво радити , да оствари свој сан — да постане доктор. На пптање Сгреиетова шта је утицало на Риму Михај-