Дело

476 Д е л о нота, да Коврова није могла а да се не насмеши и, шалећи се, додаде : — И Ви сте, чини ми се, задово.вни што сте се преварили. Не очекујући такога пптања, младић се сасвим збуни и, у очајној одважноети, храбро слага : — Зашто да будем задовоњан или незадовољан!.. Менн се није свидео тај господин — го је све... «Ах,‘драгп, драги младићу ! Ти још не умеш ни крити својнх осећања!” помисли Коврова с добрим , љупким осмехом, гледајућн на заруменело лице Стрепетовљево, и рече : — Вп сте видели не вереника, већ старога познаника Ри» *- 'V .. мина, друга из детињсгва, доктора Орловскога. И поћутавши опет уиита: — Он вам се дакле није свидео ? — Није... — Може ли се знати зашто ? Учиннло ми се да он... У осталом не јемчпм за свој први утисак... — Та не изговарајте се... Говорите шта Вам се учинило? — Да је он... како да кажем... е, да је и сувише задовољан собом, тај доктор. — Браво, браво, Павле Сергијевићу ! Ви имате иосмаграчки дар .. Орловски је заиста у се заљубљен, и мени се он. тако^е не свиди... «А Рими Михајловиој умало му не слете с усана питање, али се за времена Стрепетов сети и ућута. Коврова је, видело се, прочитала ово иитање на лицу заљубљеног младића и додаде: — Мучно да се сада и Рими он баш тако особито допада... Желећи сакрити радосну узбуђоност која га беше при овим речима обузела. он иогледа у часовник и журећи се стаде се спремати. — Сугра, ћемо, дакле, ићи заједно на изложбу? — упита, праштајући се, Коврова. — Ићи ћемо... Стрепетов одо од Коврове са одушевљењем. Она му се те вечери још више свидела. Испративши младића, Надежда Васиљевна на прстима у!>е