Дело

ПРВН КОРАДИ 477 у собу Риме Михајловне и стаде се пажл>иво свлачити , гледајући да не шушка, да не разбуди Риму, кад тек ова рече: Л- Што не упалиш свећу ? — ► Зар ти не спаваш, Рима ? Коврова упали свећу и,пришавши Рими Михајловној, упре очи" У*~н>у и упита је : — Зашто не спаваш ? — Јамачно много сам уморна. — А да ниси болесна ? — Та нисам де. Коврова седе на кревет и, смејући се, напомену : — Знаш ли, Рима, овај је мили младић у те зал>убљен... — Ти си као моја мама... По њеном мњењу сви су се у мене заљубљивали... — Не, без шале... Одиста је заљубљен... — Умири се, драга... Није он толико слеп, да се заљубљуЈе у остарелу девојку ! — смејући се, рече Рима Михајловна. — Није слеп он већ ти, кад то не видиш... — Ја сам с њим целу недељу била на путу и ништа нисам опазила, осем обичне расположености. — Та ти обично никад не видиш што ти је иод носом.. — А ти видпш и чега нема... — Славан је тај Стрепетов .. Такав свеж, неискварен... — «Интересна натура ?и — подражн је Рпма Михајловна. — Наравно, куд и камо интереснијн од свих овдешњих ваших познаника. Свиди ли ти се он ? — Шта си окупила ! Ти баш као да хоћеш да ми проводаџијаш. — Па и кад бих... — Нема сумње, диван би то био иар... — А за што не диван ?... Он има двадесет и две године, ти двадесет седам... свега пет година разлике. — Двадесет осам. — Добро, двадесет осам... Чудна ми чуда... Али твој одговор : допада ли ти се Стрепетов ? XIII Дејо 31