Дело

70 Д Е Д 0 Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, ЛатиФом и осталим старешинама. — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим. — Немаш вала кога — примети ЛатиФ. — Жао ми је што гине лудо. — Нек бере памет. — Ва.Бда је већ набрала !.. Да нробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе. Беху на 600 метара од Мораве. — За мном ! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња. — Али-бег, ЛатиФ и остали потекоше за њим. Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и иозва рају на предају. Глас му се изгуби у хучању Мораве. Он притера коња ближе реци и понова позва на иредају. — Ближе, честити пашо; ближе , не чује се ! — повика неко са противне стране. Ћају опече гуја. Он загази с коњем у сред Мораве, и у ком тренутку повика: аПредај се рајо !» неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња. Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га. Али-бег, ЛатиФ н остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг. Са Љубића испрати их илотун из нушака. Златна јабука Жарко V Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног иол>а. Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан. — Шта је ? — упитаће га Жарко зачуђен. — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо. — Какве старце ?