Дело

71 Н Е И М А I’ П — Два Турчина. — Где су ? —- Остадоше везани. — Доведите их. Момак оде. Мало за тим врати се са још двојицом и са оба старца — Шта тражите у ово доба по гори ? — упита Жарко старце — ЛатиФ нас прати — одговорише они тресући се на ногама. — Какав ЛатиФ ?... Шта хоће тај зликовац ? Старци се узврпољише и погледаше момке. — Одрешите их — рече Жарко. Момци извршише наредбу. — Говорите ! Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока, Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду. Момци одоше. —■ Дед, казујте ! — Носимо ти јабуку од ЛатиФа — ироговори први старац. — Какву јабуку ? — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка. — Шта је то ? — упита Жарко оштро. — Поклон од ЛатиФа. У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка. — Шта ће ми то ? — У свакој је по педесет цекина -- рече први старац, — Свега пет стотина — додаде други. Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене. — Коме ово ? — упитаће он и пропрати обојицу очима. — Теби, а коме другом ? — беше одговор. — Зашто, старче ? — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.