Дело

— Какво добро ? — За милост твоју. — Какву милост? — Да напустиш ову гору. — Шта рече ?! — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима. Жарко промерн старца од главе до пете, па ће рећи : — А што, море ? — Да пропустиш ЛатиФа — беше одговор. — Зар ЛатиФа ? ! Ово питање Жарко изговори тако да иресече старце. — Зар да пустим вука међу јагањце ?!... Кугште то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке. Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка. — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих. — Још толико добићеш — прихвати други. — Чусте ли, што вам рекох ? — повика Жарко, па се диже и и понова одгурну јабуке. — Твоје је то, синко ! — рече један од њих. — Не треба ми !... Неће Жарко ока.вати ово ни за сву иаревину ! — рече он и удари се десном по образу. Старци се узневерише. — Поздравите ЛатиФа, да ми не падне жив шака ! — на■стави Жарко... Одавдо се маћи нећу... Нека гледа на коју ће страну ! — Немамо се куд враћати, сиико — рече први. — Куд знате,.. Узалуд сте и долазили. — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике !... Смилуј се и прими ово злато. — Ни речи више ! — осечо се Жарко. Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше. — Носите ово ! рече Жарко и ћушну ногом јабуке. Старци се зглодаше. — Чусте ли, шта вам рекох ? осече се Жарко.