Дело

Н Е И М А Р и - Пуштам га. . Причекаћу га у Трнави и отпрати у Ушице са поузданим људима. _ Хвала ти, добри Жарко! Бог нека ти буде свагда на помоћ. Милица пође. Жарко је испрати и врати се у колебу. Џ Потера На глас да је Ћаја погинуо, Милоша. — Сад нам је пут отворен ! све војводе искупише се око — рећи ће Книћанин победоносно А куда ? — упита Милош. — У Чачак. Боме сад или никад ! — утаче се Обрад. — Да не пренаглимо ? — рећи ће Милош после кратке почивке . __ Згоднијега часа нећ-емо дочекати - аримети Дринчић. — Е ?... А зашто ? — Сад су без главе. — А ЛатиФ ? Шта велиш за њега ?

А шта он може ? Море, тај ти је опаснији од Ћ,аје. — Е?

Тако је ! — утаче се Добрача. Гуја је то. Познајем га још из прошлих ратова. — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и од махну главом. Хоћемо боме — прихвати Обрад. — Биће доцкан — додаде Дринчић, — Гвожђе ваља ковати док је вруће. Сви умукоше. — А имате ли још што год ? — упитаће их Милош иакон дуже почивке. Војводе се згледаше. Дед. да чујем паметнију. Већ видим да је моја луда.. — Како то збориш, војвода ? — упитаће га Книћанин. — Ја како ћу друкче ?