Дело

Н Е И М А Р И ( ( Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака. Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор. Стража је заустави и доведе пред Милоша* — Какав те белај нанесе у ово доба ? — упитаће је Милош.'*' Шје белај, већ добра воља — одговори жена слободно. По том ће додати : Носим ти абер. — Какав абер ? — Турци се узбунили... — Што ? — Хоће да беже. — Куда ? — Куд који. Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете. — Ти к’о да ми не верујеш ? — рећи ће жена мало прекорно... Ено, ЛатиФ већ умакао са својима. Милош се чисто трже кад чу ово. па ће упитати : — Ама ко умакао ? -- ЛатиФ — одговори жена одлучно. — Море снахо !... Немо да те бела, однесе ! Жена се стаде клети и исприча све што беше видела. — Добро, добро снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи : Дед води ову и припазидер мало на њу. Тек што Добрача оде , а неколико стражара дојуришебез душе. — Шта је ? —- упита их Милош. — Беже Турци !.,. Све нагло к’а Јелици и Драгачеву. Милош нареди да се Морава прегази. Заповест би извршена. У Чачку овлада ужасан страх. Али-бег, ЛатиФ и остали умакоше зарана. Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама Чачанским. Људи, жене, деца, све живо излети из гућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећиг да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.