Дело

Н Е И М А Р Н 87 — Оне у Крушевцу. Жарко се сети родног места Бошкова и ућута. — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад. # * — Зар у оне рушевине ? — У> Самаиле... моме стрицу — ирихвати Жарко. — А.они у Купинову ? Зар да их оставим ? Жар#о се сети Спасеније и срце му јаче закуца. — Доста су се потуцали ио туђини — настави Бошко. — Доведи их — утаче се Обрад. — Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко. Жарко се задуби. — Што се предомишљаш ? упитаће га Обрад... Чича Радивоје у стању је да вас угости. — Да не будемо на досади ? — Не да дао Бог ! — прихвати живо Жарко. Бошко захвали Жарку и оде у Купиново , а другови му се вратише у Горачиће. Преображење Освану Преображење 1815... Ако се икада срећа насмешила иосле Косова , заиста се насмешила овог знаменитог дана. Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и иоследњу бору уклањаше са суморна чела. Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба. Име Милошево разнесе се по свим Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: «Тебе Бога хвалим !и И ова песма беше општа. Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Срба дији. Купиново не беше ни у чем изостало. И у њему беху српска срца раздрагана, и у Екему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје. Преображење беше освануло у свој красоти својој. У врту оца-Василија, свештеника купиновског, беше као у рају. Благи зраци сунчеви расули се ио шареном и мирисном покрову, а