Дело

88 Д Е .1 0 бисерне росне капљице, начичкане ио свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење. На витим гранама брсних дрвета лељуљаху се весело тичице и умиљатим цвркутом гтоздрављаху јутарње часове. Отац-Василије и отац-гБенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама. Чињаше им се да леже на крилима ветреним. У мислима беху се узнели иреко Саве и Дунава, и, ирелетајуКи преко шумадијских гора, премпшљаху о срећнијим данима рода свога. Не би за дуго а умиљни глас звона купиновске цркве стаде одјекнвати ио селу, нризивајући благочестиве хришћане на службу Божју. Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се. Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви. Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима. Ту беху и сви бегунци. Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром. Служба отпоче. Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом. Све уирло иоглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем. Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца. Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила иодиже к небесним висинама. Служба се сврши. Отац-Василије изиђе из олтара , приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе. Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира. И када свештеник заврши, умилни гласови за иевницом дирнуше у најтање жице родол^убиве Купнновљане. «Тебе Бога хвалим” потресе све ирисутне и испуни храм славом Божјом. Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у * рбију. Отац 'Бенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. На своме огњишту Бурни дани прохујаше.. . < ’ве дижо главу , ал* још не диже Свето Благовештење