Дело

Н Е II М А Р II 89 манастир трнавски. Ћор-Зука, жељан освете , поруши и манастир и конак„ Што не стиже да поруши, то повреди. И ова повреда беше жалоснија од рушевина. Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага. Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима. Сви беху нагрђенн.ДЈ онакажени: очи избодене , лице изгребено , снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана. Крајем Августа 1815., када сутон беше земљу обавио, една људска нрилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави. У околини мртва тишина. Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом. стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника. Кад и кад јекне буљина, или искрсне ио који слепи миш, облети рушевине ма настирске и изгуби се у тами. Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се. То беше отац Ђенадије. Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина , и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси. Сутон прође и тама се пусти. Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама. Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима. Кад стиже до једног, на коме ни једне травке не беше, наде ничице и обгрли крстачу. Кроз тамну н нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање. У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак. Нред њим беху рушевине, готсво још страшније од манастирских. Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена. Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена. Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се, То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Влаговештења. — Стиже ли, сине ? — упитаће га старац.