Дело

Н Е И М А Р П 91 — Да ств ми честити ! Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник. И наста утакмица међу сељанима. Једни даваху пет. други десет, трећи петнаест' кеса — све како који могаху и миловаху. Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру. _»' т^* Од бвога дана у Драгачеву живот се обнови. Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем. Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје. Сви беху весели на огњишту своме. а Жарко беше блажен Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео. Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише. да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави. Жарко и Спасенија Беше у очи Митрова-дне 1816. Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак. Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда. Ово им беше прво виђење након оног бегства из града. Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте. Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће. Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши. У порти затекоше мно штво света, мушког и женског. Сви беху као убијени. Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат. Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и иривезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе. Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук. Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу. Присутни се искупише око раке и сандука.