Дело

6 Д Е Л. 0

отишла је већ орта-капији, да дочека јенђе сесгрине, да им скине јашмаке и Фереџе и да их поздрави добродошлицом. И свирачице су им изишле на сусрет , и то не само до орта-капије, но чак до улице. Орта-капија широм се отвори, и ако у дворишту бејаше развијених була пуно. Нису се имале од кога крити, јер у предњем дворишту не беше ((Никога.”1) Којим су редом ишле кроз поменуто двориште, не видех, а у ово пред кућом улажаху овако : Напред чочеци, звецкајући чампарама; за чочецима ашчика с бошчом, у којој је невестино рухо и накит, за ашчиком свекрва, па редом јенђе, све две и две, и, најпосле, Ата с друштвом својим, певајући песму јенђину : „Пред кућама нам шам-дут лиснатн; „Лист ће опасти, дрво остатн. .. „Код тебе ли је лек од љубави ? „Аман, јенђе, топарлаџик1 2) јенђе, „Загрли мене! „Грехе што чнниш, што су кодтебе „Примам па себе“.... Кад све уђоше, затвори се орта-капија. Овде су развијене, овде им је Хајријина сестра узвикнула : СеФа-ђелд’н’з (добро дошле)! А кад осташе без танких јашмака и густих Фереџа, с ћошке, на којој бејах, добила сам лепу слику. Ова је слика у турским сватовима најлепша: одело јз на јенђама ново, разнобојно, шарено, у већине свилено; у коси им трепери крупно драго камење, а по челима и обрвама ситан тел и ђелин-пули. Кад пролажаху кроз предсобље, једна их кађаше кореном од амбре, друга прскаше ђул-суом. У одаји су одавно к’з-алки (оне с девојачке стране). Чим опазише јенђе, устадоше, уступише им места своја. Свекрва седе на миндер уврх собе, а до ње с десне стране стара Скопљанка, њена заова, с леве Бећир-бегова рођака, Шехназе1) Буле кад ступају коме у кућу обпчно питају: Вар-ма кимсе ('има ли кога) ? што значи, има ли кога од мушких. 2) ГГуначка, округла.