Дело

ПИСМА ИЗ НИША 11 тару (на теразијама није се могло мерити) равно злата : седамнаест ока и по и двадесет и пет драма. Погледах у јузбашиницу и рекох : — И ви, хануме, слушате, ћутите! — И ти ћути ! Дужан си да слушаш — неси дужан да верујеш. Овако старе, а младе ? Једна се млада тужи својој пријатељици на рђаво здрав.ве. Пренемажући се каза јој како је њен бег морао звати доктора Циберта (Сиберта), јер све пред акшам, баш кад бег долази кући, на вечеру, — осети да је нажмари с’тма (грозница). Циберт ми, вели, даде сулФату, па, не знам зашто, сву ноћ не знадох да ли сам на овом свету или на оном. Но Циберт рече бегу да ми сулФата неће помоћи ако се свакога дана не шетам и не седим поред Нишаве. — Оф, Нишава! уздахну она друга. Па тада додаде : — Јес, ханум : кад имаш с’канти (муку) ја гледај мале мачиће кад се игрију. ја гледај воду што тече ; јер она путујући носи са собом и све дерте наше. А шта би с невестом ? — Хаде, рече ми њена сестра. Не ли искаш све да видиш, хаде по скоро. Одведе ме сестри својој. Облаче је у ђувегијино рухо. Стрина јој узе од ружичасте свиле шалваре и проговори ми: — Свекрва рече да вој*) данас обучемо овој, а ноћаске онуј кадиФели-чанту... Ђел (дођи) да видиш. Окрену се зиду и узе увлачити учкур у шалваре. — А гле ! Зашто, ханум, свећом ? — Какб што гори свећа, такој да гори Али-бег за наше Хајрију. Обукоше је. накитише је накитом који доби од ђувегије и његова рода, одведоше је с телом и дувком јенђама. Седела је мало до свекрве, а после је одведоше у другу одају осталим гостима, И пред њима је била час с телом час без тела; руке су јој биле скрштене, очи оборене; махалицама су је хладиле другарице наизменце. *) Заменида јој нишким наречјем — гу, а чееро се чује и еој.