Дело

1(5 _ Д к л о њмх загрљаји и нежно притискивање образ на образ*1) У игри се пољубац не узима баш онако како би се узео иначе, кад би га дала која од младих младој пријатељици својој. Синоћ не беше ЂулсеФе: играле су чочечки, као што рекох, две хануме. Тешко њима ! И оне ће проћи као оне две што играху на кјучук-кн’а-геџеси — осуће се на њих к’јамет. Неће бити оговорене што су заборавиле женско достојанство, (а баш су га по каткад заборављале више но ЂулсеФа) но турско госиоство, јер хануме веле: «Чочекл’к је за Циганке, измећарке и алајке (робиње) јок за хануме. Хануме нака си седу, нака гледају, пију тутун и, ако гим искају душе. ударају с’с дланови, нака си, што ви госпоје викате , уживају ; зира чочекл’к и хан’мл’к (госпоство) — ич бива ли ? !п Око поноћи нестаде нам невесте. Не прође много па је изведоше исто као претпрошле ноћи; само што је сада било у тепсији, што се пред њом ношаше, двапут више запаљених свећа но онда. И вечерас је пољубила руку свима; руку и ногу пољубила је мајци својој. Седела је у наслоњачи према јенђама, мајка јој је била код нога: с тугом је гледала чедо својо од којега ће се после неколико часова растати, плакала је. А кад мајка плаче , зар јенђе, зар к’з-алки да се не заплачу ? После неколико минута, наместише насред одаје постељу. којој у дно спремише јорган свилени. Поведоше невесту постељи; напоменуше јој да ступи на њу прво десном ногом. Пошто седе, лицем према ћаби, водиље јој скидоше с главе дувак, тел, цвеће и сав накит. Накит дадоше стрини њеној, а она ће га раздати сутра онима чији је. Све што невеста понесе са собом може рећи: ово је моје, те с тога јој, видиш, не дадоше да однесе кући ђувегиној оно што није њено. Дугачке јој витице спустише низ плећа; на глави јој не беше ни једнога цветка кад приђе једна младица, што има мушко дете на сиси , те јој замузе млеко из својих недара насред темена: да не би остала без порода , и да би рађала мушку децу. За овим јој приђе друга са својом осмогодишњом ћер\) За време турско и Нишлике Српкиње овако су се здравиле.