Дело

15 ПИСМА ИЗ ННША јер говори свакому вм, а Француски зна, како сама вели, «парФетман.м Седи мало, маамур-ђоз*м, (неиспавано око), седи, евлад’м, одмори се, рече јој невестина стрина нежно. — Хвала, ханум-јенђе (госпођа стрина), не могу, идем Хајрие-хануми, проговори и оде вијући се као ченгија. Стрина је одгледа говорећи : — Филџан н бадем очи нису ништа наспрам ма’амур_очију. Па још кад су као у ове наше Беие-хануме боје зумбулове ко би могао да их не воли ?... У Цариграду се не носе шалваре, а гле : Беие-ханума беше синоћ обучена у беле шалваре и ентарију ! Да ли је жалила што нема Фатиме, не знам. Била је врло весела, задиркивала је Хајрију, грлила је; не пропусти ни једне игре, а игара је бпло много п разних. Све смо се смејале много па и она, кад нам дође једна кадуна необично висока; једна јој се Фереџа једва дотакла колена, а друго, иснод ове, мотала јој се око нога. Ишла је од једне до друге, клањала со. Најдуб.ки јој поклон беше, кад је невестина сестра удари оклагијом по глави. — Знаш ли, шејтан (ђаволе), шта ће те снаћи ако си ми разбила лонац, подвикну јој стрина тобоже срдито. — Не срди се ханум-јенђе ! И ако сам разбила лонац, нисам повредила белих рука на којима је лонац био, рече ова благо и узе развијати кадуну, што се очас смањи за читав аршин. И вечерас се играо Сељаник’, Зејбек су играле две агинице двапут, а све џумле, мило им кокоњеште, неколико пута. И вечерас је дошло харемима „мушко.” И овај Турчин беше млад и леп, лепши од онога ономадашњега. Дошао је али се не поплашише. Оне су му певале, играле и седале на колено; он им је давао бакшиш — пољуице, придржавајући бркове маленом руком. Шале што су са овим Турчином вођене, од наивностн су далеко толико колико устезање у оваким приликама од Туркиња. Оне св не љубе ни о великим празницима, ни о највећим свечаностима са својим пријатељицама, па ни са рођакама. Што је у нас при какву честитању љубљење, то су у