Дело

14 Д Е .1 0 Кад ти опишем последњи дан овадбе Хајријинв — јавићега се ? Е ако ће овако бити, тешећур-идер м, џан’мбен'м! Наставићу о свадби одмах, ређаћу ти реч по реч, ред ,ио ред, као што ређа урмино семе седи хаџија, изговарајући за сваком семенком име Алахово... Месец је био јасан, славуји су певали, мирисао је мајски ђул, бејаше дивмо вече. Хануме су се радовале ноћи, пресвлачиле се, замењивале свилу и кадиву платном памучним. Измечике су долазиле с бошчицама, доносиле су ханумама рухо памучно, згодно за ноћну забаву, за игре, што се почеше рано с вечери а трајаше до саме зоре. И ако јације још не беше, вечера је свршена ; почета је рано, у најпријатније доба дана, у величанствени заход сунца. (Но ја ти за софру и не седох, јер пре ми би тешко и ако сам врло мало јела. Не могу масло никако; а вечерах онда зато, што како која : «Ђел (ходи)! .. Како не можеш кад од хатара ништа теже ?! Море, за хатар би човек јео и непечену кокошку, а некмо ли овако красна јела.в) Све хануме што беху преко дан, ево их. И свекрва је остала сву драгу ноћ, до зоре. И људи је било на вечери, па пошто овде нема конака*) то су их Хајријини стричеви дочекали у кући суседовој; и они су остали до зоре, дочекали су оне што дођоше по девојку. Тек што се спустих поред своје пријатељице на мекани миндер, чух где ми неко прошапута : — Где ли је Фатиме-ханум ? Обрнух се. — Цариграђанка ! отиште ми се са усана нехотично. — Она је. Где је Фатиме-ханум ? — Па ње и данас не беше, болесна је. Заклела бих се у главу јединца ми брата, да сте и ви шерет као нишке хануме, збораше ми девојка смешећи се. \ Пишу нема цивилизованнх Туркиња, у Цариграду их. како оме веле, има пуно. Па и ова је девојка цивилизована. *) Конаком се назива онај део куКе где бораве мушки.