Дело

ПИСМА ИЗ НИША 19 — Зар ти је није жао ? Лакше би јој било кад би заспала. ’ — По лако би вој било, ама по добро је да не заспи , зира сан је ђавол, па си се у нега човек за час превари... — Како, ханум, зашто да не заспи ? — Зар се ђоја (тобоже) не сећаш ? Дете ли си ?... У том дође једна младица, чучну поред Хајрије, повуче је за нос и прошапута јој : — Хајрие-ханум , немој се преварити да заспиш... за час би насмејала и нас и јенђе. Чуше ово оне што држе свеће. насмејаше се. Девојке су наизменце светлиле Акили; на изменце су хладиле махалицама другу своју. Ја сам је жалила, али нису хануме. Оне су ми говориле : «Ако, нека се помучи: једнопут се родија, девојка неће бидне никад више.” Око половине Акилина посла, изведоше невесту, те јој опраше руке, да не би биле сувише црвене; а пошто је вратише и леже, донело се пет тепсија. У свакој беше: гурабија, локума, пексемита; леблебија, бадема, портокала , јабука , крушака и разних шећерлема. За сваку теисију село је по неколико ханума; частиле су се полако, на тенане. Деца, готово сва, одавно су поспала, а сад, осетивши мирис гурабија, пексемита, устадоше, придружише се мајкама својим. (Ако ! право је.) Па и мене понудише да седнем крај тепсије, али ја не седох, Јер не хтедоше позвати моју пријате.вицу. Она погледа у пексемит и гурабије и рече: — Врло густиозно ! .. проклети мирис масла, смучи ми се. — Верујем ти, драга. Ал’ је ли да нам се не би смучило од оних красних неранџи ? Синоћ их Бећир-бег из Солуна доби. — Не би .. Уста ми се тако осушила, а не могу воде, јер оволики свет, па једном чашом .. • — Није једна, ал’ ипак... Хајдемо: опраћу једну крадом... На пољу су тестије. На ћошку смо остали прилично, кад дођосмо, поустајало се; у другој одаји наставила се прекинута игра а тепсије се нису изнеле. Све што је било у овим тепсијама . од младожење је. У три часа по поноћи Акила беше с телеисањем готова. Знаш ли зашто је телеишу ? Да јој се не би опазила про-