Дело

293 ЈУНАК НАШНХ ДАНА самом ћошку, што беше на источној страни, висила је икона кутњег свеца, св. Ђурђа, и пред њом кандило; одмах до иконе десно на зиду, вишаху слике владалаца из Обреновића лозе у лепим оквирима, на зиду на коме су врата беше дугачак чивилук на коме беше нзвешано оружје и гусле; на средини собе застрт сто на коме беше нешто књига и један албум са сликама; око стола и по соби тамо амо беху разбацане столице од шарене сламе; под беше застрт ћилпмима н шареницама; бело рубље беше од српског платна. . Жалосно је изгледао Слава V болесничкој постељи Оне црне очи вириле су из дубоких очннх рупа као из неке дупл>е; лице му попало неко самртно бледило; коса му пала у нереду по бледом, великом челу. Али кад угледа и познаде Сретена заруменише се јагодице и лице доби светлију боју. Диже се у постељи и рашири руке. — Ти си! Ох, како си добро учинио што си дошао!... Ходи овамо ближе мени! — ГГа да се пољубимо, бар! — рече Среген. Слава је то сам хтео али није смео. Као и сваки болесник, који осећа да му је близу крај, погледао је испод ока Сретена да види да ли истину говори, да ли он то не чини невољно тек да га поутеши. Али Сретен не даде ништа прочитати на лицу свом Он се смешкао тако задовољно и блажено, да му Слава свесрдно паде у наручје — Хвала ти! — шапуташе му тихо — Па шта ти је, море? — Не знам, али не ваља ништа!... — Ех, не ваља? .. Дај руку овамо! — П1то ће ти?... Остави се докторисања! . Да си ми бар био од почетка уза ме. веруј да би ми и помогао што год, али сад... И док је то говорно гледаше га опет оним испитивачким погледом, који је тако снажан код болесннка у јектици Сретен га, смешећи се, узе за руку. — Имам грозницу?... Је л’? — упита Слава. — Јест. — И јаку ватру? — То је услед грознице. Него, како једеш?